Proširene vesti
Pročitaj više--->Lekar pacijenta vratio jer je Srbin!
Pročitaj više--->Како су нас опљачкали! 1.deo
Pročitaj više--->Шешељ не сме бити враћен у Србију!
Pročitaj više--->УН сакриле извјештај о бомбардовању СРЈ
Црногорска опозиција осудила изјаву премијера Ђукановића
Мило, не лажи!
Безочна је лаж да је Србија покушала да изврши геноцид над албанским живљем на Космету. Сви знамо да геноцид над Србима који живе на КиМ траје дуже од два века
Припадници црногорске опозиције осудили су изјаву премијера Мила Ђукановића да је српска власт 1999. покушала да изврши геноцид над Албанцима на КиМ и да је косовска независност заслужена казна.
Предраг Поповић, председник Народне странке, рекао је да премијер Црне Горе овом изјавом покушава да оправда срамну одлуку режима у Подгорици да призна Косово.
Црна Гора је полицијска држава
Андрија Мандић каже да је на премијерском часу који је јуче одржан у Скупштини Црне Горе, а на којем су посланици постављали питања председнику Владе, Мило Ђукановић саопштио да неће поништити одлуку о признању Косова.
- Од овог тренутка почиње наша борба за расписивање референдума у Црној Гори. И даље штрајкујем глађу. Црна Гора је полицијска држава, а власт Мила Ђукановића глуми да постоје демократски принципи и владавина права, закључио је Мандић.
- Ђукановић покушава да брани неодбрањиво. Прво, безочна је лаж да је Србија покушала да изврши геноцид над албанским живљем на Космету. Сви знамо да геноцид над Србима који живе на КиМ траје дуже од два века. Ђукановић је пре 15 година говорио да Црна Гора има обавезу да Космет брани свим средствима, па и ратом. Ко је он да кажњава Србију - резигниран је Поповић.
Поповић истиче да Ђукановић признањем Косова није подлегао притисцима запада, већ да је то покушај да заштити личне интересе.
- Иза одлуке Владе не стоје грађани, већ албански лобисти. Чак и они који сматрају да би Косово требало да буде независно, рекли су ми да би Црна Гора требало да остане неутрална. Сад је у Србији демократска власт, отворена према целом свету. Сам се Ђукановић хвалио да је са Београдом у добрим односима. Зашто је онда то урадио - пита Поповић
Андрија Мандић, лидер Српске народне странке, рекао је да ово није први пут да Ђукановић понавља фразе које долазе из истих центара моћи.
- Издаја може да се прикаже на сто начина, али ова издаја не може да се прикрије. Све те поруке долазе из истих центара моћи. Када видите све те њихове крокодилске сузе због оног што се десило на Космету, посебно због Албанаца, схватите да су све то бесмислице. И они сами знају да је то нетачно, каже Мандић.
Са овим се слаже и Предраг Булатовић, посланик Социјалистичке народне партије у Скупштини Црне Горе. Каже да је понашање црногорског премијера срамно, као и његове изјаве.
- Нетачно је да није знао за албански сепаратизам и насиље које је спровођено на Космету у протеклих 20 година. Морао је да уочи да су Албанци насрнули на територијални интегритет Србије, која се само бранила. Али, Ђукановић очигледно плаћа дугове према утицајним факторима у свету и косовским Албанцима - закључује Булатовић.
Радован Караџић поновио је пред Хашким трибуналом да има необориве доказе о покушајима да га ликвидирају.
Американци планирали убиство Караџића
Пред хашким трибуналом Радован Караџић је поново покушао да објасни да гаранције о имунитету које добио од Холбрука нису сепаратни договор између њега и Холбрука већ саставни део дејтонског споразума које су прихватиле САД и остале водеће западне државе. Међутим то сада никога не занима нити се запад тог свог обећања жели и да сети, чак на против они су намеравали да Караџића убију какао се то не би ни спомињало
На поновном појављивању пред судијама хашког трибунала Радован Караџић се поново осврнуо на договоре са САД и рекао: "НАТО ме није хапсио једно време, што је било у складу са договором (са Холбруком). Међутим, после сам био изложен покушајима ликвидације. Све је то донело невоље Републици Србији и Републици Српској, мојој породици и пријатељима", рекао је бивши лидер РС.
Судија Бономи је на то поновно отварање ове теме од стране Караџића одговорио да ће суд пажљиво размотрити то питање.
Караџић рекао да је поднео Трибуналу три документа о тзв. споразуму о имунитету (са Ричардом Холбруком) који му гарантују изузимање од одговорности пред МКСЈ. Он је рекао да је тај споразум Холбрук склопио с њим у име Контакт групе и да није реч о билатералном споразуму, него о акту који је водио до усвајања резолуције СБ УН.
Тужилаштво Хашког трибунала најавило је да ће до понедељка поднети предлог измењене оптужнице против Радована Караџића који је тврдио да има "необориве доказе" да је НАТО покушао да га убије.
На статусној конференцији, тужилац Алан Тигер рекао је да ће "учинити све што може" да предлог нове оптужнице буде поднет судском већу на одлучивање већ до петка, а сигурно у понедељак. По правилима суда, судије ће потом предлог оптужнице размотрити и, ако оцене да је то примерено, потврдити, чиме ће она ступити на снагу.
Претпретресни судија Ијан Бономи наговестио је да би, у том случају, нова оптужница могла бити понуђена Караџићу на изјашњавање о кривици крајем следеће или почетком наредне недеље.
Караџић је, са друге стране, инсистирао и поновио тврдње да му је амерички изасланик Ричард Холбрук гарантовао имунитет пред Трибуналом, не само у име САД, него и Савета безбедности УН, те да има "необориве доказе" да је НАТО покушао да га убије.
Судија Бономи узвратио је да ће веће, разматрајући те тврдње, морати да узме у обзир да ли је Холбрук имао право да склапа споразуме у име Трибунала. "Чак и да је то што ви кажете истина, размотрићемо да ли треба да има утицај на рад независног суда", нагласио је судија.
Оптужени је тврдио и да Тужилаштво жели да "збрза" и "смандрља" процес против њега, те затражио да судија опомене тужиоце због наводних изјава које у јавности стварају утисак да ће "све бити брзо готово".
Остајући при намери да се брани сам, уз напомену да ће формирати тим правних саветника ако му Трибунал обезбеди средства, Караџић је казао да "одбрану не може испустити из својих руку" зато што "нико не познаје чињенице боље од мене".
Оптужени је назначио да не брани само себе, "него и мој народ који је тамо много пропатио, као и шефове малих држава које су се већ нашле или би се могле наћи на удару НАТО-а".
Помињући могућност да Караџићу буде одобрено да се истовремено заступа сам, али и да има адвоката који ће му помагати, судија Бономи га је позвао да још једном размисли о томе који је најбољи начин за одбрану.
Бономи је пружио уверавања Караџићу да ће са другим судијама ускоро донети одлуку о његовим поднесцима којим је оспорио надлежност Трибунала и тврдио да му је Холбрук гарантовао имунитет.
Караџић је, затим, затражио од судија да не доносе одлуку у вези са споразумом о имунитету који је, како тврди, имао са Холбруком, док он "не окончао истрагу" коју је о томе покренуо.
"Холбрук није говорио само у име САД, него и у име сталних чланица Савета безбедности УН и Контакт групе... Тај споразум је изазвао велике патње мене, моје породице, мојих пријатеља, Србије и Републике Српске", тврдио је Караџић, додајући да су сви били подвргнути притисцима и "терору Гебелсовских размера".
Бивши председник РС изјавио је и да има "необориве доказе" да је НАТО покушао да га "ликвидира".
"Прво ме нису хапсили, у складу са споразумом са Холбруком, а затим су - пошто је главни тужилац Ричард Голдстон одбио да повуче оптужницу - покушали да ме убију", казао је оптужени.
Караџић је током расправе остао и при захтеву да му се сви транскрипти заседања суда достављају на српском језику и ћирилици, за коју је напоменуо да је "настала у мојој породици" и поред тога што се записници у суду воде само на енглеском језику.
Правни саветник Радована Караџића, адвокат Тома Фила, изјавио је раније холандским медијима да ће његов клијент ступити у штрајк глађу, као што је својевремено учинио и Војислав Шешељ, уколико му не буде дозвољено да се пред Трибуналом брани сам. Фила каже да Караџић има 15 килограма мање него када је дошао у Схевенинген, што је резултат "специјалне дијете" коју је сам изабрао.
Караџић је у 11 тачака оптужен, по принципу индивидуалне и командне одговорности, за геноцид и саучесништво у геноциду у Сребреници и другим општинама у БиХ, истребљење, убиства, хотимично лишавање живота, прогон, депортацију, нехумана дела, противправно терорисање цивила и узимање талаца током сукоба у БиХ 1992-95.
Караџића су 21. јула ухапсиле власти Србије у Београду, одакле је пребачен у Хаг 30. јула.
Сутрадан, као и у другом појављивању пред судијом Трибунала, крајем августа, одбио је да се изјасни о кривици, после чега је у спис, у складу са правилима, уведено да се не осећа кривим.
Како запад награђује за послушност
Како се запад „придржава“ договора које постигне са државницима најбоље сведоче три нама већ добро позната случаја. Милошевићу је у Дејтону обећано да ће хашки трибунал процесуирати само директне извршиоце ратних злочина, како би се страсти на Балкану мало смириле, али да се неће залазити у нивое командне одговорности или одговорности политичких елита. Зато је овај ад-хок суд и формиран у СБ УН који на то нема право.
Караџићу је обећано да ако се повуче са места председника и из политике, да га нико неће хапсити већ ће запад ради његовог даљег мирног живота њему и његовој породици обезбедити 10 милиона долара као и обезбеђење које по западним критеријумима следује сваком бившем председнику. Тај договор је био саставни део дејтонског споразума јер је запад сматрао да даље Караџићево остајање на председничкој функцији може угрозити реализацију Дејтонског споразума на самом терену.
Трећи случај је однос запада према Ђинђићу, човеку кога су они логистички и финансијски максимално помагали да дође на власт. Било је ту свакојаких обећања.… па све до тога да ће Србија добити помоћ од 6-10 милијарди долара како би нова „демократија“ што пре стала на ноге и стекла шире поверење грађана. Од свих тих обећања није било ништа, само су се ређали нови, све тежи услови и ултиматуми. После свих испуњених услова које је пред Ђинђића запад поставио, као награду добио је управо од тог запада метак. Западна крилатица је: „човека који много зна најбоље уклонити“.
Када све добро сагледамо јасно долазимо до закључка да се на било кава западна обећања не треба ослањати. Милошевића су као „незаобилазног фактора мира на Балкау“ у Хагу убили, Ђинђићу су се после свих прљавих радњи учињених на штету свог народа захвалили снајпером, а Караџићу сада у Хагу суде и поред свих слаткоречивих усмених и писмених обећања. Да ли се и после свега, после двадесет година на овим просторима, суштински не разуме западна кондом-политика, употреби и баци. Питам се само колико ће још наших политичких ведета (западних порепаша) бити „бачено“, док тако разумљиву политику не буду схватили.
Србија на сајту ЦИА представљена као земља инфективних болести и деструктивних земљотреса
ЦИА водич за Србију
Србија је држава нешто мања од Јужне Каролине и која је своју независност добила 05. јуна 2006. У Србији можете лако умрети од неке опаке болештине, а то је и земља коју потресају чести и опасни земљотреси!
Овако је представљена Србија на сајту "ЦИА Wорлд Фацтбоок", који даје основне информације о свим земљама света, њиховој историји, географији, економији и политици. На истом сајту стоји и да је Централна обавештајна агенција ЦИА "независна агенција америчке владе, чији је циљ да влади пружи оперативне податке за безбедност земље".
Уредници сајта били су, с друге стране, прилично ажурни када је Косово прогласило независност, па су муњевитом брзином направили сајт о "Републици Косово", чију историју прате од средњег века.
Историја Србије за ЦИА почиње пак тек 2006. године. Нигде нема Немањића, нема ни речи о Бечком конгресу, учешћу Србије у Првом светском рату. Они који пожеле да дођу у Србију, на основу информација ЦИА, могу закључити да наша историја почиње од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, те да је Србија постала самостална држава тек 05. јуна 2006?!
Кад је историја Србије у питању, ЦИА је америчким грађанима нацистичку окупацију земље у Другом светском рату приказала готово са симпатијама, јер су, како стоји у презентацији, различите "парамилитарне банде водиле оружану побуну против нацистичке окупације, при том се и међусобно сукобљавајући!"
Што се модерне Србије тиче, она је приказана као земља опасна по живот у којој постоји "средњи ниво ризика од инфективних болести" и то бактеријске дијареје, хепатитиса А, и конго-кримске хеморалгичне грознице?!
Такође, помиње се и птичији грип, те се америчким грађанима саветује да, кад су у Србији, не дирају птице!
Врхунац глупости које се на овом сајту могу прочитати јесте да су од природних непогода које погађају нашу земљу најзначајнији "деструктивни земљотреси"?!
Кад је дрога у питању, Србија је према овом сајту, засенила чак и саму Колумбију. Посебно је истакнут "пут дроге кроз Србију преко кога хероин из југоисточне Азије долази до Западне Европе". Занимљиво је и да када је реч о презентацији Косова нема ни речи о трговини и шверцу наркотицима!
Ипак, на сајту ЦИА могу се наћи и самокритични тонови, бар кад је реч о економији наше земље.
Осим Слободана Милошевића, који је, како се каже, главни кривац за лоше стање економије, ЦИА преузима део кривице за то, јер каже да је "НАТО бомбардовање 1999. толико оштетило инфрастурктуру и индустрију да је економија преполовљена у односу на стање 1990-те".
Tokom leta 2005. godine, dva agenta CIA zatražila su od policije Bosne i Hercegovine obustavu praćenja porodice Radovana Karadžića, akciju koju su naložili Karla del Ponte i Haški tribunal. Del Ponteova je imala informaciju da porodica održava kontakte s Karadžićem. Rekla je policiji BiH da će tako vrlo lako doći do Kardžića, kaže za „Blic nedelje“ Florans Artman, bivša portparolka haškog tužilaštva.
Očigledno istu informaciju, tvrdi, imala je i CIA, koja nije želela da vidi Karadžića u Hagu. Kada je avgusta 2005. godine zatražila izveštaj o praćenju, Delponteovoj je rečeno, svedoči Artmanova, da izveštaja nema jer nije bilo ni praćenja. Nakon što je utvrdila da je praćenje obustavljeno po nalogu agenata CIA, koji su se predstavljali bosanskoj policiji kao predstavnici Tribunala, obratila se Stejt departmentu, oštro ih kritikujući za pomaganje u skrivanju haškog optuženika i zatražila objašnjenje za ovakav postupak. Usledio je kratak odgovor američke administracije: „greška u komunikaciji“.
Artmanova tvrdi da je haško tužilaštvo u više navrata dalo Amerikancima tačne lokacije na kojima se krio Karadžić, ali da oni ništa nisu preduzeli. Takođe tvrdi da je Momir Munibabić, bivši šef bosanske tajne policije, smenjen po nalogu Pedija Ešdauna, tadašnjeg visokog predstavnika BiH, nakon što je ovaj bio efikasan u traganju za Karadžićem, a informacije prosleđivao Delponteovoj.
Na operaciji u Beogradu 2004.
Osim toga, navodi da je Joška Fišer početkom 2006. godine rekao Delponteovoj da je, prema izveštaju nemačke tajne službe BND, informisan da se Ešdaun lično sreo s Karadžićem krajem 2004. godine.
- Del Ponteova je tražila izveštaj BND-a kako bi s tim suočila Veliku Britaniju, u nadi da će promeniti politiku, ali je Nemačka odbila zahtev - navodi Artmanova.
Januara 2004. godine Haški tribunal je, prema njenoj tvrdnji, imao informaciju da je Karadžić na operaciji u Beogradu. Dostavili su adresu Beogradu i neki članovi vlade, kako navodi, bili su spremni da ga uhapse, ali su SAD intervenisale i stopirale akciju.
Nekoliko dana kasnije, KGT-ov tim za lociranje pronalazi Karadžića na oporavku u Zaovinama, nekoliko kilometara daleko od granice sa Srbijom. Informacija je odmah preneta komandi SFOR-a u Sarajevu. Nekoliko sati kasnije helikopteri nadleću oblast i tako upozoravaju Karadžića.
- Imali smo na pretek informacija gde su begunci, ali uvek bi se ispostavilo da neka od te tri zemlje, SAD, Britanija ili Francuska, blokira hapšenje. Nekada bi akciju hapšenja blokirao lično Širak, drugi put Klinton - kaže Artmanova.
Govorim istinu
- Mogu da me pljuju, da govore kako lažem, ali govorim na osnovu autentičnih izjava i dokumenata. Baza koju sam uspela da sakupim nije potpuna, ali sve što sam iznela je na osnovu podataka. Jednostavno, ne možemo verovati ni Beogradu ni Zapadu da nisu mogli da ga pronađu trinaest godina - kaže Artmanova.
Šta se dogodilo, zašto i kako je Karadžić izgubio zaštitu Zapada, i SAD? Artmanova kaže da je Vašington shvatio da je Karadžić van sudnice prepreka za budućnost regiona i objašnjava da su SAD izvršile dodatni pritisak da se Srbiji omogući što brži pristup EU nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. S vodećim čelnicima EU dogovor je lako sklopljen. Ali ostala je Holandija kao problem, koja se oštro protivila toj nameri ukoliko se Mladić i Karadžić ne nađu u Hagu.
- Bilo je lako sklopiti dogovor s pojedinačnim ministrima u tajnim razgovorima do četiri sata iza ponoći - kaže ona.
Ali Sporazum o pridruživanju i asocijaciji treba ratifikovati u parlamentima zemalja EU, pa i holandskom. A s parlamentom, kako ističe, ne može se postići tajni dogovor i nema pregovora. Holandski parlament nije odustajao od svog zahteva, zbog specifične uloge koju su holandski UN vojnici odigrali u Srebrenici, što je rezultovalo i padom njihove vlade. Ne bi imali načina da sada objasne svojoj javnosti zašto su pristali na ustupak Srbiji.
- Karadžić ili Mladić, ili oboje u Hagu, preostalo je kao jedino rešenje. Vašington i Beograd procenili su da ima više štete ako je Karadžić van Haga, iako se on šalje u Hag uz veliki rizik - navodi Artmanova.
Ona veruje da hapšenje Karadžića nikada nije bio problem za Srbiju koliko za Zapad, za razliku od Mladića, kojeg Haški tribunal tretira kao čvrstu kariku zločina koja povezuje Beograd i Bosnu. Za razliku od njega, poznato je da se Karadžić distancirao od Beograda.
- Hteo je za sebe mesto kralja, a ne namesnika. Sada kada je Karadžić najzad uhapšen, on može puno toga da ispriča o tajnim dogovorima koji su doveli do pada Srebrenice. Za zapadne velike sile njegovo svedočenje predstavlja veliki rizik. Do sada nije bilo čvrstih dokaza da su zapadne zemlje predale Srebrenicu u zamenu za saradnju Srba na mirovnom procesu - kaže Artmanova, i dodaje - ali, ako iko može da zna o takvim tajnim dilovima, onda je to Karadžić.
Karadžić i Holbruk oprečno o navodnom sporazumu
NASTAVAK S 1. STRANE
Karadžić u pisanom podnesku tvrdi i da je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt predlagala predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić "da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da odem sa Pala".
Ti predlozi, po Karadžiću "potpuno su u skladu s ovim sporazumom, koji nije bio privatni Holbrukov posao, već državna stvar". Karadžić navodi i da je "svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana", ali da je mesecima "nakon sprovođenja sporazuma sa SAD", bio oprezan u kretanju, "ne zbog međunarodnih snaga pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu". Karadžić u pisanom podnesku sugeriše i da su nakon njegovog povlačenja SAD i Holbruk organizovale potragu za njim u nameri da ga likvidiraju, ali da su obaveštajne službe RS "zapazile brojne agresivne aktivnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre toga napustio".
"Te akcije su bile jasno struktuirane da se neko munjevito likvidira, nikako da se uhapsi... Namera da me likvidiraju bila je više nego očigledna, što potvrđuju i aktuelne izjave gospodina Holbruka da žali što se ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on toliko želeo", piše u Karadžićevom podnesku. Karadžić tvrdi i da je Holbruk "prešao na plan B - likvidaciju Radovana Karadžića" i da je sporazum, koji je trebalo da mu "obezbedi spokojstvo i slobodu" postao "izvor krajnje opasnosti po život i za živote i sigurnost moje porodice, pa i prijatelja". Kao primer za to, on navodi upad snaga Sfora u kuću paljanskog sveštenika Jeremije Starovlaha, čiji je cilj bio "da ubije sve muškarce na koje naleti", a koji su Starovlah i njegov sin "jedva preživeli". U podnesku se navodi da je Holbrukova želja da Karadžić nestane "danas još svežija i jača" i da on danas treba da sedi na mestu koje je njemu i njegovim prijateljima poznato, pa su tu nemoguće regularnosti, "jer ja ne znam koliko je duga ruka Holbruka ili gđe Olbrajt... i da li me ta ruka može dosegnuti i ovde". Karadžić tvrdi da se posle kršenja sporazuma sa SAD nakon toga našao pred izborom - "ili da se skrivam kao slobodan čovek, ili da nađem način da bezbedno izađem pred Tribunal".
"Odlučio sam da izađem pred Tribunal", naglašava Karadžić. Ipak, on odmah dodaje da mu je "postalo jasno da ne sme da izađe pred Tribunal" nakon što su "istražitelji Tužilaštva", lažno se predstavljajući kao "istražitelji Tribunala", uz dozvolu vlasti RS, "vršljali" po arhivama na Palama i odneli 300 dokumenata, nerado uzimajući "oslobađajuće dokumente".
"Tada mi je postalo jasno da ne smem da dođem pred Tribunal, jer neće biti ispunjene pretpostavke za regularan proces, tim pre što je jedan od glavnih tužilaca rekla u javnosti s nesumnjivom sigurnošću kako ću nesumnjivo dobiti kaznu doživotnog zatvora", piše Karadžić.
Karadžić kao jednu od brojnih neregularnosti ističe nelegalno hapšenje u Beogradu 18. jula, kada je tri dana držan zatvoren i "medijsku hajku" u kojoj je odavno proglašen za ratnog zločinca, "tako da je sada mnogima nezamislivo da se u ovom sudu donese oslobađajuća presuda u mom slučaju", da veruje da ovo "ozbiljno ugrožava sam proces i isključuje mogućnost regularnosti", kao i da "niko živ na svetu ne veruje da je, bez obzira na istine koje će se pokazati u ovoj sobi, moguća oslobađajuća presuda".
Ričard Holbruk je negirao Karadžićeve navode, naročito deo oko garancija SAD Karadžiću za izbegavanje suđenja u Tribunalu. Holbruk je saslušavan i u Kongresu SAD zbog sporazuma s Karadžićem, a istragu o tom sporazumu sprovode Haško tužilaštvo i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine.
Koliko je Karadžić postao atraktivan najbolje pokazuje što od juče strani turisti u Beogradu u okviru razgledanja grada mogu i da obiđu mesta na kojima je boravio Karadžić. Beogradska turistička agencija Vekol turs u svoju ponudu uvrstila je program "Pop art Radovan", koji osim obilaska, turistima pruža mogućnost da probaju vino koje je pio Karadžić, kao i njegove omiljene palačinke. Tura počinje obilaskom zgrade u kojoj je stanovao Karadžić na Novom Beogradu, a prolazi se i pored pekare gde je često kupovao "pitu krompirušu". Nakon obilaska stana, turisti će moći da prošetaju po bloku 45 i obiđu prodavnicu ispred koje je Radovan pio pivo. Naredna destinacija je kafana "Luda kuća", u kojoj je svirao gusle i pio vino "medveđa krv", a koje će biti ponuđeno i turistima. Tu će moći da vide "Radovanove gusle", njegove slike koje su okačene na zidu, kao i da od osoblja kafane čuju priče o danima kada je Karadžić tu svakodnevno svraćao. Kako kažu, pio je oko dve-tri čaše vina i voleo je da svira gusle u svako doba dana, ali nikada nije pevao. Poslednja destinacija ove turističke ture je poseta palačinkarnici "Pinokio" u Zemunu, gde turisti mogu da probaju palačinku koju je često jeo Karadžić. Ukoliko žele da probaju nešto novo, u ponudi je i palačinka koja nosi njegovo ime "Radovan Karadžić". Nakon toga, predviđen je prolazak pored zgrade Specijalnog suda u kojoj je Karadžić boravio nakon hapšenja.
MOSKVA PRIZNALA JUŽNU OSETIJU I ABHAZIJU
Rusko Kosovo
Rusija je juče i zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih gruzijskih teritorija, crtajući tako novu mapu trusnog područja Južnog Kavkaza. Tu odluku saopštio je Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, u direktnom prenosu Prvog kanala ruske televizije, uz objašnjenje da „izbor nije bio lak“, ali je „to jedini način da narodi Južne Osetije i Abhazije prežive“. „Tbilisi se odlučio za genocid kako bi ostvario svoje političke ciljeve i time sahranio sve nade o suživotu Oseta, Abhaza i Gruzina u miru u istoj državi“, kazao je Medvedev.
Ruski predsednik je naložio Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da uspostavi diplomatske odnose sa Abhazijom i Južnom Osetijom i da pripreme sporazume o saradnji sa njihovim vlastima. On je takođe pozvao druge države u svetu da slede primer Moskve.
Medvedev je rekao da Rusiju ne plaši ni mogućnost novog hladnog rata i dodao da „sve zavisi od partnera na Zapadu i od međunarodne zajednice“.
Medvedev je kasnije, u intervjuu televiziji CNN, upozorio da će Rusija pružiti podršku ovim teritorijama ako ih neko napadne, a Zapadu poručio da, „ako ne naduva iz toga novi sukob i ako se rukovodi pragmatizmom, sve će biti normalno“.
Iz Tbilisija je usledila besna reakcija. Giga Bokeria, zamenik šefa gruzijske diplomatije, izjavio je da je odluka Rusije da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države zapravo aneksija dela gruzijske teritorije. Odnosi između Gruzije i Rusije se „prekidaju zadugo, ako ne i zauvek“, izjavio je Kaha Lomaja, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Gruzije.
U Južnoj Osetiji i Abhaziji se slavilo. Na vest da im je Moskva priznala nezavisnost stanovnici Abhazije pucali su u vazduh, otvarali boce šampanjca i plakali. U Suhumiju, glavnom gradu Abhazije, radnici su izašli na ulice iz kancelarija. U Chinvaliju, glavnom gradu Južne Osetije, čula se paljba iz „kalašnjikova“, mahalo se zastavama, ljudi su se grlili.
Sergej Bagapš i Eduard Kokojti, lideri ovih republika, ocenili su da je odluka Kremlja „istorijska“.
Kriv je kosovski presedan
Sagovornici „Blica“, strani i domaći analitičari tvrde da će pozicija Moskve kada je reč o Kosovu ostati ista i posle priznanja gruzijskih republika i slažu se u oceni da se neće menjati dosadašnja ruska politika podrške teritorijalnom integritetu Srbije.
Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije ruske Akademije nauka, objašnjava za naš list da je Rusija odlučila da krene stopama Amerike, koja je s jedne strane podržavala nezavisno Kosovo kao „jedinstven slučaj“, a s druge se zalagala za nepovredivost granica Gruzije.
„I Moskva će sada, po američkom receptu, tvrditi da su Južna Osetija i Abhazija jedinstven slučaj“, kaže Nikiforov.
To je juče, nastupajući na TV kanalu „Raša tudej“, rekao i ruski predsednik. „Posebna situacija je na Kosovu, posebna u Južnoj Osetiji i Abhaziji i ako govorimo o našem slučaju, potpuno je očigledno da je odluka koju smo doneli usmerena na to da se spreči genocid“, rekao je Medvedev.
Nikiforov veruje da Rusija neće od Srbije tražiti da se izjasni po pitanju Južne Osetije i Abhazije.
Ted Karpenter, iz vašingtonskog Kejto instituta, ocenio je za „Blic“ da je rusko priznanje otcepljenih gruzijskih teritorija pokazalo da je netačna tvrdnja Zapada da je Kosovo jedinstven slučaj.
„Kosovo jeste presedan i sada se vidi koliko je bila skandalozna odluka SAD i drugih zemalja da priznaju njegovu nezavisnost“, ističe Karpenter i dodaje da ne očekuje da će se menjati politika Rusije prema Kosovu niti da će Moskva tražiti od Beograda da iskaže svoj stav prema Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Posledice za Srbiju
I Tim Džuda, britanski analitičar, slaže se da će jučerašnja odluka Moskve pomoći da Srbija dobije veću podršku u Savetu bezbednosti UN za slanje slučaja Kosova pred Međunarodni sud pravde, ali samo kratkoročno.
„Dugoročno gledano, pitanje očuvanja Kosova u granicama Srbije se ne postavlja, jer je Kosovo već izgubljeno za Srbiju“, napominje Džuda i dodaje da se sada samo postavlja pitanje kako će to uticati na borbu Srbije da sever Kosova sačuva pod svojom vlašću.
Martin Slecinger, direktor istočnoevropskih studija u Institutu „Vudrou Vilson“ u Vašingtonu, smatra da jučerašnji gest Rusije neće značajnije promeniti činjenično stanje kad je o Kosovu reč.
On dodaje da Kosovo Moskvi služi i kao zgodan izgovor da očita lekciju NATO da Gruzija i druge zemlje bivšeg SSSR još spadaju u njenu interesnu sferu.
Dušan Lazić, član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, vidi odluku Rusije kao dokaz da Moskva ima različite interese na Kavkazu i na Balkanu. „To pokazuje ne dvostruke, već višestruke standarde ponašanja tih država, koje vuku poteze u kojima se nadmeću za sfere uticaja u međunarodnim odnosima“, kaže Lazić.
Lazić smatra da se neće menjati pozicija Moskve u vezi sa Kosovom i Balkanom, pošto to spada u kontekst njenog odnosa sa SAD, i da će nastaviti da se izjašnjava protiv nezavisnosti Kosova.
On, međutim, ne isključuje mogućnost da se Rusija obrati Srbiji s pozivom da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ali ističe da je interes Srbije „upravo obrnut“ i da bi sve što je do sada učinjeno na međunarodnom planu u vezi s Kosovom bilo suprotno tom koraku
